Шаховски савез Србије са жаљењем саопштова да је у Београду, 13. децембра 2023. године у 95. години преминула велемајстор Верица Вера Недељковић.
Време и место сахране биће накнадно објављено.
Живот и рад
Биографија
Рођена је у Придворици код Чачка 16. септембра 1929. године, мајка Винка (рођ.Поповић, из Дучаловића) и отац Милорад Јовановић (Јовановић-Тошовић из Придворице). Основну школу је учила у Јездини код учитељице Олге Вујовић, сестре народног хероја Ратка Митровића. Гимназију од осам разреда завршила је у Чачку у периоду 1940-1948.год. Као одлична ученица током целог школовања ослобођена је Мале и Велике матуре. Студирала је на Машинском факултету Универзитета у Београду и дипломирала са радом „Пројекат речно-морског брода за пловидбу Дунавом“ 2. фебруара 1955.год. као прва жена дипломирани инжењер бродоградње у Србији.
Радила је најпре у Југословенском речном бродарству (ЈРБ), затим у Средњој бродарској школи као професор, и од 1961. до 1987.год. на Машинском факултету Универзитета у Београду на Катедри за отпорност материјала. Наставу је држала и у центрима Машинског факултета у Ваљеву, Ужицу, Краљеву и Приштини.
Академски степен магистра техничких наука стекла је 29.4.1974.год. одбраном магистарског рада под називом „Одређивање граница стабилности између плоча ојачаних ребрима и одговарајућих анизотропних плоча“. Радила је на докторској дисертацији под називом „Аналитичко и експериментално истраживање напрезања зглоба кука” и 1979. године била на усавршавању на Универзитету Дурам у Северној Каролини, САД.
Самостално је објавила уџбеник: “Графички радови из Отпорности материјала 1” у 4 издања по 3000 примерака (1971, 1973, 1978 и 1984.) и у коауторству “Таблице из Отпорности материјала” 1971. и “Приручник из Отпорности материјала” 1978. године. Коаутор је и у неколино научно-истраживачких радова.
Удала се 1953.године за доктора Срећка Недељковића (4.12.1923-2.1.2011), професора-кардиолога, интернационалног шаховског мајстора. Има два сина: Милоша (1957) и Владимира (1961) који су машински инжењери и мајсторски кандидати у шаху: Милош победник Отвореног шаховског првенства у Њујорку (1976) и Владимир омладински првак Београда (1978).
Шаховска каријера
Шах је научила у чачанској гимназији и клубу „Борац“. Преласком у Београд 1948. на студије, учланила се у ШК „Црвена звезда“ и у њему заувек остала. Афирмисала се на првенству Србије 1948.године, а затим на првенству Југославије исте године у Новом Саду заузевши 4. место. Следеће године на шампионату Југославије у Љубљани била је трећа, са само пола поена иза победница Лидије Тимофејеве и Славице Цвенкл, затим је четири пута узастопно шампионка Југославије.
Титулу националног мајстора добила је као победница на шампионату Југославије у Скопљу (1950).
Титулу интернационалног мајстора ФИДЕ стекла је победом на међународном Зонском
турниру у Херцег Новом (1954). Зонски турнири су се играли сваке треће године и циклусу квалификација за Турнир кандидаткиња за изазивачицу светске првакиње.
Титула велемајстора ФИДЕ уведена је знатно касније, па јој је призната и уручена 1977.године за освојено друго место на Турниру кандидаткиња у Пловдиву (1959). Тим резултатом Верица Недељковић је била званично трећа играчица на свету. Освојено друго место на Турниру кандидаткиња био је први, а остао и највећи домет у историји женског шаха у Југославији и Србији (касније су га поновиле Милунка Лазаревић и Алиса Марић).
Резултати Верице Недељковић
1. Појединачна такмичења у циклусу борбе за светско првенство:
1.1. Шампионати Југославије – 6 пута првакиња
1.1.1. Скопље 1950. 1. место
1.1.2. Загреб 1951. 1. место
1.1.3. Суботица 1952. 1. место
1.1.4. Опатија 1953. 1. место
1.1.5. Изола 1958. 1. место
1.1.6. Врњачка Бања 1965. 1. место
1.2. Западноевропски зонски турнири – 4 пута првакиња
1.2.1. Херцег Нови 1954. 1. место
1.2.2. Венеција 1957. 1. место
1.2.3. Бад Нојенар 1963. 1. место
1.2.4. Аренис де Мар 1966. 1. место
Зонски турнир 1960. године није играла, јер је на основу претходног успеха на Турниру кандидаткиња имала право директног учешћа.
1.3. Турнири кандидаткиња за изазивачицу првакиње света
Сваке треће године 18-20 најјачих светских шахисткиња које су се квалификовале из
зонских турнира играле су Турнир кандидаткиња (финални турнир трогодишњег
циклуса светског првенства), на основу кога победница стиче право да игра меч са
светском првакињом. Притом, поред најбољих играчица из осталог дела света, Совјетски савез је имао шест најјачих представника. Верица Недељковић је на овим турнирима учествовала 5 пута узастопно и била је прва странкиња која је угрозила примат совјетских шахисткиња, са резултатима који показују стално присуство у најужем светском врху
1.3.1. Москва 1955. 6. место
1.3.2. Пловдив 1959. 2. место
1.3.3. Врњачка Бања 1961. 4. место
1.3.4. Сухуми 1964. 9. место
1.3.5. Суботица 1967. 6. место
Најближа круни била је у Пловдиву 1959.године када је освојила друго место, док су
победница турнира – изазивачациа светске шампионле и светска шампионка биле из
Совјетског савеза. Тада је Верица Недељковић на званичној ранг листи ФИДЕ била
трећа шахисткиња на свету пуне три године.
2. Екипна такмичења:
2.1. Олимпијаде
2.1.1. На олимпијади у Сплиту 1963.године Југославија је постигла свој највећи
олимпијски успех у женском шаху освајањем другог места и сребрне олимпијске медаље (злато је за само пола поена више припало СССР-у). Допринос Верице Недељковић овом успеху је и до данас непревазиђен – освојила је 12 поена из 12 одиграних партија! Овај успех се и данас памти.
2.1.2. На олимпијади у Оберхаузену 1966.године, женска шаховска репрезентација је
освојила 4. место.
2.2. Клупска такмичења
Као члан ШК „Црвена Звезда“ Верица Недељковић је 9 пута учествовала на државним
екипним шампионатима. Са екипом је освојила 3 државна првенства: Пореч 1970, Крк
1976. и Крк 1977. године, и 5 пута друго место: Рогашка Слатина 1956, Блед 1963, Пула 1965, Пула 1971. и Пула 1978. године.
2.3. Међународни репрезентативни мечеви
• Румунија-Југославија, Букурешт 1958.год. Погоревич-В.Нед. 1:1.
• СССР-Југославија, Кијев 1959.год. реми са светском првакињом Биковом и победа
над будућом светском првакињом Ноном Гаприндашвили.
• Југославија-Румунија, Београд 1960.год. В.Нед-Тодореску 1,5:0,5.
• Југославија-СССР, Београд 1961.год. Верица Недељковић је постигла најбољи
резултат икад постигнут у мечевима против совјетских играчица са 5 освојених
поена из 6 партија! Притом је пешачка завршница партије са шампионком СССР-а
Ларисом Вољперт коју је В.Нед. добила ушла у уџбенике шаха.
• Југославија-Мађарска, Београд 1962.год. В.Нед.-Хонфи 1,5:0,5.
• Југославија-СССР, Ријека 1963.год. Уз укупан резултат 3:3, Верица Недељковић је
победила и тадашњу светску првакињу Нону Гаприндашвили и изазивачицу светске
првакиње Алу Кушнир.
• СССР-Југославија, Лењинград 1964.год. Верица Недељковић је опет победила
тадашњу светску првакињу Нону Гаприндашвили.
• Југославија-Румунија, Врњачка Бања 1964.год. В.Нед-Тодореску 2:0.
• Југославија-СССР, Будва 1967.год. када се играо турнир кроз мечеве и у којем је
В.Нед. освојила треће место.
Признања и награде
• „Заслужни спортиста Југославије“ од 1957. године.
• Спортиста године града Београда за 1957. годину.
• Најбоља спортисткиња Југославије за 1963. годину у анкети Танјуга.
• Одликована је Орденом заслуга за народ. Указ бр.27 Председника СФРЈ од
24.4.1972.године. Орден уручио Драгослав Марковић.
• Спомен плакета Града Београда 1944-1969, председник Града Београда Бранко Пешић.
• Плакета Града Београда 1944-1984, председник Града Београда арх. Богдан Богдановић (лично уручена у првој групи награђених).
• Плакета Спортског друштва „Црвена Звезда“.
• Златна значка Београда.
• Златна значка Шаховског савеза Србије.
• Златна значка Спортског друштва „Црвена Звезда“.
• Велики број диплома, захвалница, похвала, плакета, повеља, … од шаховских
организација, клубова, градова и републике.
• У родном Чачку, у установљеној Чачанској кући славних спортиста, Верица Јовановић Недељковић је добила велику почаст и признање пошто је увршћена у спортске легенде Чачка (уз Драгана Кићановића, Жељка Обрадовића, Радмила Мишовића, и друге).
• У монографији „Београд – метропола шаха“ издатој 1997.год, штампаној у српској и
енглеској верзији и филмованој, Верица Недељковић је сврстана међу 9 „величанствених великана шаха“.
• Влада Републике Србије додељује Верици Недељковић „Национално спортско
признање“ за посебан допринос у развоју и афирмацији спорта, Председник Владе
Војислав Коштуница, 15.2.2007.године.
• Награда за животно дело Спортског друштва Црвена Звезда, 2016. год.
Изузетност у спортским резултатима остварена троструким успехом на такмичењима највишег нивоа, као и претходно освојено треће место у свету на званичној ранг листи ФИДЕ, свакако су учинили да Верица Недељковић 1963. године буде високо рангирана у апсолутној конкуренцији и мушких и женских спортиста, што такође представља изузетно признање. У анкети ТАНЈУГ-а, у којој су учествовале 22 агенције из ”велике” Југославије, бирано је десет најбољих спортиста. Верица Недељковић је заузела високо осмо место укупно, а прво женско место у друштву следећих великана и легенди: 1. Мирослав Церар (гимнастика), 2. Стеван Хорват (рвање), 3. Радивоје Кораћ (кошарка), 4. Боривоје Вуков (рвање), 5. Бора Јовановић (тенис), 6.
Иво Данеу (кошарка), 7. Роман Лешек (атлетика), 8. ВЕРА НЕДЕЉКОВИЋ (ШАХ), 9. Никола Пилић (тенис), 10. Наталија Стефановић (падобранство).
„Трофеј Верице и Срећка Недељковића“
Из фонда Националних признања којима су као Заслужни спортисти Југославије и Србије награђени, узвратили су дарове шаху инвестицијом за будућност младих шаховских талената. Покровитељи су финалног шаховског првенства студенткиња и студената Универзитета у Београду, стварајући задужбину као мост међу генерацијама. Турнир се игра од 2008.године под називом ”Трофеј Верице и Срећка Недељковића” уз подршку Ректората Универзитета у Београду и Универзитетског спортског савеза Београда. Иако студенти, досадашњи победници турнира су истовремено државни репрезентативци и шампиони, као и учесници шаховских
олимпијада.
Турнир се организује на Машинском факултету и у његовој организацији учествује цела породица Недељковић – синови Милош и Владимир, снаха Милена, као и унуци Олга (лекарка) и Срећко (инжењер). Праунуци Јован и Катарина чекају своју прилику.
Супруг – Срећко И. Недељковић
Срећко Недељковић рођен је у децембру 1923. год. у селу Вирово код Ариља. Гимназију је завршио у Чачку, а током школовања је награђен за Десет најбољих радова у Србији на тему: У раду и стваралаштву лежи смисао живота. После рата уписао је Медицински факултет Универзитета у Београду и завршио га са највишим оценама. На факултету се и запослио, а затим постигао веома успешну универзитетску и научну каријеру, достигавши звање редовног професора и редовног члана Медицинске академије, као и почасног члана Научног друштва Србије. Добитник је две Октобарске награде града Београда, као и Седмојулске награде Републике Србије. Паралелно се бавио и шахом где је постигао врхунске резултате док се није
потпуно посветио медицини. Био је победник Отвореног првенства Београда 1950.године и заслужио тада највећу мушку титулу у шаху – интернационални мајстор, међу седам постојећих у то време у Југославији. Био је државни репрезентативац, тренер и дугогодишњи капитен-селектор националног тима у време великих успеха нашег шаха, и носилац је Националног признања установљеног 2007. године. Преминуо је јануара 2011. године и сахрањен у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу у Београду. У знак сећања, поштовања и почасти, Удружење кардиолога Србије установило је награду са његовим именом.
